Ni­ka­da ne­će­te mo­ći mr­zi­ti Her­ce­gov­ce ono­li­ko ko­li­ko Her­ce­gov­ci vo­le Hr­vat­sku

Ni­su svi u Her­ce­go­vi­ni an­đe­li, na­rav­no, ali ih se sve tr­pa­lo u is­ti vraž­ji koš

Proš­lo je već če­t­vrt sto­lje­ća ot­kad su se u hr­vat­skom jav­nom pros­to­ru po­ja­vi­li ste­re­oti­pi o Her­ce­gov­ci­ma. Jed­nom nam je po­koj­ni Fa­bi­jan Šo­va­go­vić ko­ji ima ze­ta Her­ce­gov­ca, glum­ca Dra­ga­na Des­po­ta, ka­zao ka­ko je sva­ko uop­ća­va­nje da­le­ko od lo­gi­ke i on­kraj pa­me­ti. Ali ne­ki „šo­ve­ni"pra­vi­li su se pa­met­ni­ji­ma od le­gen­dar­nog „Šo­ve". No pro­tek­lih go­di­na ti­ho je na jav­nu sce­nu stu­pi­la no­va pa­ra­dig­ma o Her­ce­gov­ci­ma, ko­ja raz­bi­ja spo­me­nu­te ste­re­oti­pe i ani­mo­zi­te­te. Ina­če, ste­re­otip je u ti­skar­stvu me­tal­na plo­ča od­li­ve­na u ma­tri­ce, od­nos­no ko­pi­ja ti­skar­skog slo­ga. U obič­nom raz­go­vo­ru, po­jam ste­re­otip (po fran­cu­skoj ri­je­či ste­re­otype) oz­na­ča­va ne­što što je ko­nven­ci­onal­no, for­ma­li­zi­ra­no, vr­lo po­jed­nos­tav­lje­no miš­lje­nje o ne­če­mu bez ra­ci­onal­ne pod­lo­ge. Vr­lo su opas­ni ste­re­oti­pi o či­ta­vim na­ro­di­ma i ra­sa­ma, a oni ko­ji ih ši­re ne­ra­do pri­hva­ća­ju či­nje­ni­cu da u toj nji­ho­voj ra­bo­ti ima pre­vi­še na­ci­ona­liz­ma, čak i - fa­šiz­ma. Žr­tva­ma ste­re­oti­pa čes­to je hu­mor na svoj ra­čun je­dan od obram­be­nih me­ha­ni­za­ma.

Ni­je bi­lo ni trun­ke ja­la

Ani­mo­zi­tet, pre­ma rječ­ni­ci­ma, zna­či ne­pri­ja­telj­sko ras­po­lo­že­nje pre­ma če­mu ili ne­ko­mu, nes­noš­lji­vost, od­boj­nost, ogor­če­nost. Pos­to­je ani­mo­zi­te­ti pre­ma ra­sa­ma, bo­ji ko­že, na­ro­di­ma, re­li­gi­ja­ma, svje­to­na­zo­ri­ma, po­li­tič­kim i dru­gim opre­dje­lje­nji­ma. A ka­ko je da­nas sa ste­re­oti­pom i ani­mo­zi­te­tom pre­ma Her­ce­gov­ci­ma? Go­to­vo da nit­ko u hr­vat­skom jav­nom pros­to­ru ni­je po­ka­zao ni trun­ke ja­la ili zlu­ra­dos­ti kad je Her­ce­gov­ka Ma­ri­ja Pej­či­no­vić Bu­rić iz­a­bra­na na no­vu pot­pred­sjed­ni­cu i mi­nis­tri­cu vanj­skih i europ­skih pos­lo­va Vla­de RH. Svi se u Hr­vat­skoj ve­se­le us­pje­si­ma Her­ce­gov­ca Ma­ri­na Či­li­ća ko­ji se vi­nuo u sam vrh svjet­skog te­ni­sa. Liv­njak Ma­te Ri­mac svo­jim elek­trič­nim vo­zi­li­ma vo­zi sve Hr­va­te u če­t­vr­tu in­dus­trij­sku re­vo­lu­ci­ju. Kad su Kar­lov­ča­ni bi­ra­li Lju­bu­ša­ka Da­mi­ra Man­di­ća za svo­ga gra­do­na­čel­ni­ka, uop­će im ni­je sme­ta­lo to što je Her­ce­go­vac. U Za­gre­bu je sa­svim nor­mal­no to da Mi­lan Ban­dić, Ero s ovo­ga svi­je­ta, bu­de i po šes­ti put gra­do­na­čel­nik. Hr­vat­ski te­le­vi­zij­ski ka­na­li sva­kod­nev­no iz­vje- šta­va­ju svo­je gle­da­te­lje o to­me ko­li­ko je Mos­ta­rac Bo­jan Bog­da­no­vić u Ame­ri­ci dao ko­še­va, imao sko­ko­va i asis­ten­ci­ja. Pu­no je to­ga što još ide u pri­log tvrd­nji ka­ko su ste­re­oti­pi pre­ma Her­ce­gov­ci­ma go­to­vo stvar proš­los­ti. Pos­to­ji i miš­lje­nje da je to­mu do­pri­nio i si­la­zak s po­li­tič­ke sce­ne ne­kih lju­di ko­ji su te ste­re­oti­pe o Her­ce­gov­ci­ma pla­si­ra­li. Ra­nih 90-ih go­di­na proš­log sto­lje­ća u ne­kim po­li­ti­kant­skim ku­hi­nja­ma sku­ha­na je ne­ukus­na po­pa­ra ko­ja je „smr­dje­la"na vr­lo opas­ni šo­vi­ni­zam, kse­no­fo­bi­ju. Kre­nu­la je po­li­ti­kant­ska haj­ka pre­ma tom važ­nom di­je­lu hr­vat­skog na­ci­onal­nog kor­pu­sa, po­če­la je an­ti­her­ce­go­vač­ka kam­pa­nja. Za mno­ge u Hr­vat­skoj Her­ce­gov­ci su bi­li pri­mi­tiv­ni kon­zer­va­tiv­ci, ru­ral­ni des­ni­ča­ri, za­tu­ca­ni i ne­uki og­nji­šta­ri, gr­ma­lji, šver­ce­ri, bje­lo­ča­ra­pa­ši s mo­bi­te­lom u Mer­ce­de­su.

Na naj­vi­šoj ra­zi­ni ni­sko se go­vo­ri­lo o na­vod­nom her­ce­go­vač­kom lo­bi­ju, pa i na­vod­noj her­ce­go­vač­koj ma­fi­ji, o to­me ka­ko su Her­ce­gov­ci op­ljač­ka­li Hr­vat­sku, ka­ko ugod­no ži­ve na ra­čun Hr­vat­ske i slič­no. Sve to zna­lo se ko­ris­ti­ti i u pre­diz­bor­nim kam­pa­nja­ma. Go­vo­ri­lo se da su po­je­din­ci do­bi­va­li i iz­bo­re na an­ti­her­ce­go­vač­koj kam­pa­nji. Sti­pe Me­sić jed­nom je na te­le­vi­zi­ji ka­zao ka­ko Her­ce­gov­ce tre­ba na­uči­ti lo­vi­ti ri­bu (a ne im je da­va­ti), a ne­du­go za­tim Her­ce­gov­ci su u Čap­lji­ni or­ga­ni­zi­ra­li Svjet­sko pr­vens­tvo u ri­bo­lo­vu! No Me­sić je na te­le­vi­zi­ji ka­zao i to ka­ko on ne mo­že ima­ti ni­šta pro­tiv Her­ce­go­va­ca jer je otac nje­go­va unu­ka Her­ce­go­vac. Kre­nu­li su i ne­ukus­ni, ne­pri­mje­re­ni vi­ce­vi na ra­čun Her­ce­go­va­ca, a Goj­ko Šu­šak je uz­vra­tio: „Ni­ka­da ne­će­te mo­ći mr­zi­ti Her­ce­gov­ce ono­li­ko ko­li­ko Her­ce­gov­ci vo­le Hr­vat­sku!"Zna­ko­vi­to je to da ni­je­dan od broj­nih ste­re­oti­pa i pre­dra­su­da o Her­ce­gov­ci­ma ni­je imao ne­ko zna­čaj­ni­je lo­gič­no upo­ri­šte. Da­nas pak oni kod ko­jih pre­dra­su­de o Her­ce­gov­ci­ma još po­ma­lo ti­nja­ju čes­to bu­du jed­nos­tav­no zbu­nje­ni „dru­gom stra­nom me­da­lje". Her­ce­gov­ce se ve­za­lo za bi­je­le ča­ra­pe, a cr­no na bi­je­lo vi­de da su Her­ce­gov­ci za­pra­vo per­ja­ni­ce hr­vat­skog bi­je­log spor­ta - Či­lić i Do­dig. Još uvi­jek po­ma­lo vje­ru­ju u to da su svi Her­ce­gov­ci za­dr­ti des­ni­ča­ri, a on­da saz­na­ju da je je­dan „oko­rje­li"lje­vi­čar Pre­drag Ma­tve­je­vić - Mos­ta­rac. Slu­ša­ju na te­le­vi­zi­ji lje­vi­ča­ra Dra­ga­na Mar­ko­vi­nu, a on­da saz­na­ju da je ro­đen u Mos­ta­ru. Još pos­to­ji po­ko­ji otac ko­ji si­na uči ka­ko su Her­ce­gov­ci ne­uki primi­tiv­ci, a on­da mu nas­tav­nik ka­že da je otac hr­vat­ske mo­der­ne knji­žev­nos­ti A. B. Ši­mić, Her­ce­go­vac iz Dri­no­va­ca, ko­ji se ško­lo­vao u Ši­ro­kom Bri­je­gu, u ko­jem je 70-ih go­di­na 19. sto­lje­ća pos­to­jao stu­dij fi­lo­zo­fi­je i bo­gos­lo­vi­je.

Kad se poč­ne go­vo­ri­ti o bar­do­vi­ma hr­vat­skog no­vins­tva, ne­izos­ta­van je Ve­sel­ko Ten­že­ra ko­ji je ro­đen u Ra­mi-Pro­zo­ru (ško­la u Uz­do­lu kod Ra­me no­si Ten­že­ri­no ime). Her­ce­gov­ce se ve­za­lo uglav­nom za HDZ, a du­go su Her­ce­gov­ci Jo­sip Le­ko, Lju­bo Jur­čić i Mi­lan Ban­dić bi­li me­đu vo­de­ćim lju­di­ma u SDP-u. Ne­ki su, una­toč sve­mu, po­uča­va­li dje­cu ka­ko su Her­ce­gov­ci tu­pas­ti, za­tu­ca­ni, ne­uki, a on­da klin­ci na HTV-u gle­da­ju ka­ko hr­vat­ski svez­na­dar Mir­ko Mi­očić u Mi­li­ju­na­šu za džo­ker-na­zo­vi po­zo­ve Lju­bu­ša­ka Ra­dos­la­va Do­di­ga, kra­lja kul­t­ne Kvi­sko­te­ke. A dje­ca se ne da­ju du­go va­ra­ti.

Ide­mo da­lje. Hr­vat­ska ko­šar­ka­ška re­pre­zen­ta­ci­ja pri­pre­ma se za kva­li­fi­ka­ci­je za Eu­rop­sko pr­vens­tvo, a zna­čaj­nu ulo­gu imat će Her­ce­gov­ci, uz Bog­da­no­vi­ća, Zu­bac, Ben­der i još po­ne­ki go­ros­tas. Sje­ća­mo se fan­tas­tič­nog iz­da­nja Ši­ro­ko­bri­je­ža­ni­na Pla­ni­ni­ća u kva­li­fi­ka­ci­ja­ma za Olim­pi­ja­du. Na­vi­ja­či hr­vat­skih ko­šar­ka­ških klu­bo­va Her­ce­gov­ce ko­šar­ka­še do­živ­lja­va­ju kao svo­je. Me­đu hr­vat­skim „ka­ubo­ji­ma"broj­ni su ru­ko­me­ta­ši iz Her­ce­go­vi­ne. S tri­bi­na se čes­to skan­di­ra­lo Mir­ku Ali­lo­vi­ću, ta­ko će se skan­di­ra­ti i ne­kim no­vim her­ce­go­vač­kim klin­ci­ma me­đu „ka­ubo­ji­ma". U Hr­vat­skoj se ne­do­volj­no zna da je mos­tar­ski Zrinj­ski (i bez svog biv­šeg igra­ča Lu­ke Mo­dri­ća) ovo­go­diš­nji pr­vak BiH, da je NK Ši­ro­ki Bri­jeg osva­jač Ku­pa BiH, da je NK GOŠK iz Ga­be­la ušao u Pre­mi­jer li­gu BiH. Broj­ni Her­ce­gov­ci igra­li su i igra­ju u hr­vat­skim no­go­met­nim klu­bo­vi­ma, za oče­ki­va­ti je da će no­vi Her­ce­gov­ci za­ku­ca­ti na vra­ta „va­tre­nih"i nas­li­je­di­ti slav­ne Her­ce­gov­ce s ma­ji­com „koc­kas­tih".

Sve­uči­li­šte u Mos­ta­ru ima oko 16.000 stu­den­ta, od če­ga pe­ti­nu či­ne stu­den­ti iz Hr­vat­ske. Oni sva­ka­ko kod svo­jih u Dal­ma­ci­ji, Sla­vo­ni­ji i drug­dje u Hr­vat­skoj do­pri­no­se no­voj, ljep­šoj sli­ci Her­ce­go­vi­ne. U Mos­tar sti­žu i pro­fe­so­ri sa sve­uči­li­šta u Hr­vat­skoj, ko­ji su svo­je ko­le­ge uvje­ri­li ka­ko su ste­re­oti­pi o Her­ce­gov­ci­ma bez ikak­ve ra­ci­onal­ne os­no­ve, a ani­mo­zi­tet pre­ma su­na­rod­nja­ci­ma u Her­ce­go­vi­ni ja­ko šte­tan. Na Aka­de­mi­ji li­kov­nih umjet­nos­ti u Ši­ro­kom Bri­je­gu zna­tan je pos­to­tak ta­len­ti­ra­nih stu­de­na­ta iz Hr­vat­ske. Mno­gi u Hr­vat­skoj Her­ce- go­vi­nu su do­živ­lja­va­li kao zem­lju go­log kr­ša, a njo­me te­ku ri­je­ke, pru­ža­ju se rav­ni­ce ko­je, za­hva­lju­ju­ći kli­mi, mo­gu da­va­ti i tri lje­ti­ne go­diš­nje. Her­ce­go­vi­na ima 20-ak je­ze­ra, me­đu ko­ji­ma je i Bu­ško je­ze­ro, jed­no od naj­ve­ćih umjet­nih aku­mu­la­ci­ja u Eu­ro­pi, i Hu­to­vo bla­to, jed­no od naj­ve­ćih zi­mo­va­li­šta pti­ca u Eu­ro­pi. Kad se je­dan Za­grep­ča­nin obi­šao go­to­vo či­ta­vu Her­ce­go­vi­nu, upi­tao je: „Do­bro, a gdje je taj ka­me­njar?"Mno­gi ko­ji iz Hr­vat­ske do­đu na her­ce­go­vač­ke fes­ti­va­le, kao što su Me­di­te­ran Film Fes­ti­val i West Her­ze­gowi­na Fest u Ši­ro­kom Bri­je­gu te Mos­tar­sko pro­lje­će, Mos­tar Film Fes­ti­val ili ma­ni­fes­ta­ci­ju iz­bo­ra oso­ba go­di­ne Ve­čer­nja­kov pe­čat u Mos­ta­ru, Her­ce­go­vi­nu do­ži­ve sa­svim su­prot­no od ono­ga što se go­di­na­ma na­ma­ta­lo. Is­to je ta­ko i na fes­ti­va­lu ani­mi­ra­nog fil­ma NAFF u Ne­umu, her­ce­go­vač­kom gra­di­ću na Ja­dra­nu, kao i kad Za­grep­ča­ni ili Spli­ća­ni do­đu na ski­ja­nje na ski­ja­li­šte Ri­so­vac u par­ku pri­ro­de Bli­di­nje.

Po­si­ja­no eu­rop­sko sje­me

Me­đu­go­rje je jed­no od naj­poz­na­ti­jih ma­ri­jan­skih sve­ti­šta na svi­je­tu, po­ho­de ga mno­gi ho­do­čas­ni­ci. Oni su u svo­jim sre­di­na­ma sva­ka­ko do­pri­ni­je­li raz­bi­ja­nju ste­re­oti­pa o Her­ce­go­vi­ni. Is­to je ta­ko i s oni­ma ko­ji su po­sje­ti­li kul­tur­no-po­vi­jes­nu jez­gru Ši­ro­kog Bri­je­ga. Fra­nje­vač­ka ga­le­ri­ja u Ši­ro­kom ima fun­dus od če­ti­ri ti­su­će sli­ka naj­re­cent­ni­jih sli­ka­ra. Hu­mač­ka plo­ča ko­ja se ču­va u mu­ze­ju sa­mos­ta­na na Hum­cu kod Lju­bu­škog spa­da me­đu naj­sta­ri­je spo­me­ni­ke pi­sme­nos­ti u BiH, pi­sa­na je na hr­vat­skom je­zi­ku sta­ro­hr­vat­skom ći­ri­li­com s pet slo­va gla­go­lji­ce. Mos­tar ni­je sa­mo Sta­ri most, tu je Aus­tro-Ugar­ska po­si­ja­la eu­rop­sko sje­me. Hr­va­ti Mos­ta­ra još su u 19. sto­lje­ću ima­li svo­je no­vi­ne, ti­ska­ru... Mos­ta­rac Mi­li­voj Uze­lac je­dan je od naj­is­tak­nu­ti­jih hr­vat­skih sli­ka­ra eks­pre­si­onis­ta. Her­ce­go­vi­na je hr­vat­skoj umjet­nos­ti da­la niz zna­čaj­nih sli­ka­ra, gra­fi­ča­ra, ki­pa­ra, od Ga­bri­je­la Jur­ki­ća i Vir­gi­li­ja Ne­vjes­ti­ća do So­fi­je Na­le­ti­lić Pe­na­vu­še i Mla­de­na Ga­li­ća te broj­nih dru­gih, a Aka­de­mi­ja li­kov­nih umjet­nos­ti u Ši­ro­kom Bri­je­gu ra­đa no­va ime­na u svi­je­tu umjet­nos­ti. Her­ce­go­vač­ki Hr­va­ti da­ju zna­ča­jan do­pri­nos ukup­noj hr­vat­skoj kul­tu­ri. U Mos­ta­ru pos­to­ji Druš­tvo hr­vat­skih knji­žev­ni­ka Her­ceg Bos­ne, u ko­je je učla­njen zna­tan broj ugled­nih pi­sa­ca ko­ji dje­lu­ju u Hr­vat­skoj. U Mos­ta­ru dje­lu­je i Hr­vat­sko na­rod­no ka­za­li­šte.

Vecernji list/hercegovina.info